Zašto je Mleko zlo modernog doba: Šta se nalazi u mleku koje pijemo?

Mleko jeste tečnost koja je u prvim mesecima života svakog sisara predstavlja njegov izvor. Beneficije majčinog mleka za svako dete su nebrojive ali da li je konzumacija mleka nakon ranog detinjstva neophodna i zdrava?

Ljudi su jedini sisari koji konzumiraju melko drugog sisara i koji to rade nakon peroda ranog detinjstva, i to rade već dugi niz godina (neki naučnici tvrde da je kravlje mleko u ljudskoj ishrani korišćeno još pre 6000 godina). Mleko i mlečni proizvodi postali su deo svakodnevne navike i tradicionalne kuhinje  u mnogim kulturama. Ali ova činjenica ne dokazuje da je ono za nas zaista dobro.

Šta se nalazi u čaši mleka?

  • Voda: Glavni sastojak mleka je voda (oko 87%). Voda je neophodna za novorođeno tele i takođe služi kao “transporter” za sve ostale sastojke koji se nalaze u mleku.
  • Ugljeni Hidrati: Glavni izvor ugljenih hidrata u mleku jeste laktoza. Laktoza je šećer koji se prirodno nalazi u mleku i služi kao glavni izvor energije za tele. Da bi se laktoza razložila (svarila) neophodan je enzim laktaze. Sve bebe imaju ovaj enzim u crevima, ali većina ljudi gubi ovaj enzim nakon što period dojenja prestane (samo neki ljudi zadrže ovaj enzim do kraja života). Ovo je razlog zašto većina ljudi ne može efikasno da svari mleko i mlečne proizvode, a alergija na laktozu (različite “snage”) je jedna od najrasprostranjennijih alergija na hranu.

Razlog zbog nedostatka enzima laktaze kod mnoge dece i odraslih je čisto evolucioni. Ljudsko telo je, kao i kod drugih sisara, genetski programirano da posle ranog detinjstva prestane da proizvodi ovaj enzim jer im nije neophodan.

  • Protein: Protein u mleku se može podeliti na dva dela: kazein i protein surutke.

Kazein može biti jako težak za varenje i često izaziva alergije, a moderna medicina ga je povezala sa Dijabetesom tipa 1. Toliko je žilav da se često koristi kao osnova za lepak.

Količina proteina u kravljem mleku je 3.3 grama u 100 grama mleka (3.4 u obranom mleku) dok je kod ljudskog mleka ta količina tri puta manja (1.3 grama u 100 grama mleka). Odnos između kazeina i proteina surutke u kravljem mleku je 80:20 dok je ljudskom mleku taj odnos 40:60. To je zato što teletu treba više proteina da bi brzo poraslo dok sa druge strane ljudske bebe trebaju manje proteina a više masti.

  • Masti: Kravlje mleko uvek sadrži zasićene masti koje su ne samo nepotrebne za čovek već i loše. Masti koje su čoveku neophodne (polinezasićene) se u mleku nalaze tek u tragovima.

Zasićene masti u mleku: 2.5 g u 100 g punomasnog mleka, 1.1 g u 100 g semi-obrnog melka.

Mononezasićene masti: 1g u 100 g punomasnog mleka, 0.4 g u 100 g semi-obranog mleka.

Polinezasićene masti: 0.1 g u 100 g punomasnog mleka, samo u tragovima u semi-obranom mleku.

  • Minerali i vitamini: Male količine sledećh minerla se nalazi u mleku (sve količine važe za 100 grama mleka):
  1. Natrijum 44 mg
  2. Kalijum 150 mg
  3. Kalcijum 125 mg
  4. 11 mg
  5. Fosfor – zavisi od proizvođača mleka
  6. Hlorid – zavisi od proizvođača mleka
  7. Cink od 4.41 do 0.1 mg
  8. Vitamin A 47IU
  9. Vitamin E 0.58 mg
  10. Tiamin od 0.283 do 0.037 mg
  11. Riboflavin od 1.205 do 0.162 mg
  12. Niacin od 8.194 do 0 mg
  13. Vitamin B12 0.5µg
  • Hormoni i hormon rasta: Mleko u sebi prirodno sadrži koktel od 35 hormona i 11 hormona rasta. Ovaj kotel je namenjen teletu i savršen je za njegove potrebe jer tele dostiže svoju punu veličinu nakon samo 1 godine. Sa druge strane ovi hormoni su poznati po tome što kod odraslih ljudi potpomažu rast ćelija raka jer u ljudskom telu maligne ćelje su jedine koje mogu da rastu.

Dve najveće brige jesu estrohen i hormon rasta koji je poput insulina (IGF-1) jer su oba ova hormona povezana sa izazivanjem raka dojke, prostate, pluća i slepog creva. Čak i veoma male količine IGF-1 znatno povećavaju šanse za dobijanje raka.

  • Infektivne čestice i somatske ćelije (gnoj): Krave muzare su jako podložne bolestima a zbog velikog broja krava na farmama i inteziteta proizvodnje mleka (koju diktira sve veća upotreba mlečnih proizvoda u ishrani) te bolesti se sve brže šire. Neke od bolesti od kojih pate krave su: Bruceloza, mastitis (upala mlečnih žlezda), goveđa tuberkuloza, virusna upala pluća, i druge. Kao posledica ovoga mnogi “zagađivači” mogu se naći i u mleku koje pijemo.

Mastitis ili upala mlečne žlezde je veoma česta pojava. Izazvan je bakterijom zbog koje celo vime ili jedan deo postaje “začepljen”, naduo, pod upalom i veoma bolan. Telo krave odgovara na ovu upalu proizvodnjom belih krvnih zrnaca (neutrofila) koji se “bore” sa infekcijom. Ove ćelije, zajedno sa mrtvim ćelijama (sve ove ćelije se zajedno nazivaju smoatskim ćelijama) i otpadni proizvod upale čine gnoj koji neizbežno završi u mleku. Mleko koje sadrži do 400 miliona somatskih ćelija je savršeno legalno za prodaju.

  • Antibiotici: Najnovija istraživanja pokazuju da se u mleku nalazi i do 52 veoma snažna antibiotika. Zbog mnogih bolesti kojima su kako sam već pomenula krave jako podložne javlja povećana upotreba antibiotika za lečenje. Neke procene ukazuju da oko 80% svih antibiotika koji se koriste u toku jedne godine se upotrebe za životinje koji proizvode ili postaju hrana, a statsistika iz 2011 kaže da je 13.6 miliona kilograma antibiotika prodato za upotrebu na ovim životinjama.

Izvori: White Lies Report 2014, Sustainable Table, Wiki

Ovo je prvi deo priče o mleku kao “zdravoj hrani” kako su nam ga predstavljali cele naše živote. U sledećem delu očekujte priču o mleku i kalcijumu i mleku i aknama…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s